Играње са унуцима, одличан начин да се спречи остеопороза
Много се често говори о користима које дједови и баке доносе својим унуцима и великој помоћи коју пружају својим родитељима. Ово родбина у многим случајевима постају савршени кенгури за дјецу и извор вриједности који ће помоћи да се особно побољша најмања кућа. Међутим, овај однос има позитивне резултате и за сениоре.
Проводити време са својим унуцима је добар алат за борбу против остеопороза. Ова хронична болест смањује покретљивост старијих и утиче на њихов свакодневни живот, спречавајући их да наставе свој животни ритам. Међутим, брига о тим рођацима је веома забаван начин да се смањи њихов ефекат док се проводи време препуно смеха и добрих сећања.
Устани
Један од најбољих начина да се то спречи остеопороза То је пракса вјежбања. Међутим, многи старији људи који достигну одређену старост имају тенденцију да се фокусирају на више сједилачки начин живота. Недостатак посла након пензионисања и осећај умора доводе до тога да дједови и баке умањују своју физичку активност и радије остају код куће.
Овде породица мора да делује и подстиче баке и деде не останите код куће и да изађе на улицу да се креће. У овом тренутку унуци су од велике помоци да се старци подигну. Деца су неисцрпан извор енергије који се може ширити тако да ови људи излазе да уживају у овом квалитетном времену са својим малим рођацима.
Пракса ове вежбе доприноси превенцији остеопорозе, јер се са овим праксама активирају и померају кости и мишићи. Стручњаци препоручују најмање 20 минута дневно шетње као праксу да се ова болест држи даље, а брига о унуцима може бити добра опција за њихово испуњење. Дај шетње поред њих, учествовање у њиховим играма или њихово подизање у школу ће држати баке и дједове стојећи док деца остају у бризи за некога коме верују, са којима ће сигурно уживати.
Остале погодности за баке и деке
Трошење времена са бака и дедама не само да резултира добробитима у физичком пољу. Захваљујући овим тренуцима осећај усамљености код старијих се смањује, нешто што помаже у спречавању веома озбиљних болести као што је Алцхајмерова болест. Ово је приказано у студији Центра за истраживање и лечење Алцхајмера у Београду Болница Бригхан у Бостону.
Овај рад се фокусирао на демонстрирање како усамљеност фаворизује производњу амилоид, протеин повезан са развојем Алцхајмерове болести. Људи са високим нивоом ове компоненте чешће пате од ове дегенеративне болести. Због тога су анализирали случајеве 43 жене и 36 мушкараца просјечне доби од 76 година. Они су прошли психолошке тестове и питани су о њиховим осећањима и односу са окружењем.
Људи који су рекли да се осјећају усамљени били су они који су се представили вишим нивоима амилоида, то јест, чешће је дошло до развоја Алцхајмерове болести. Из тог разлога, рођаци се охрабрују да редовно посјећују старије особе и проводе вријеме с њима како би избјегли појављивање тог осјећаја у њима и помогли у превенцији овог проблема.
Дамиан Монтеро
