Како поступити ако је дијете починило злочин
Без обзира колико потицаја ставили у образовање дјетета, постоје епизоде у којима не можете контролирати своје поступке. Било да је то због блискости пријатеља или због тога што је изгубљен у адолесценцији, могуће је да је у његово време био Добар дечко, постати тинејџер способан да почини злочин.
Донекле тешка ситуација у којој родитељи обично не знају како да реагују. Који је најбољи начин за превазилажење тих тренутака? Судија Емилио Цалатаиуд нуди неке назнаке из свог искуства у процесуирању предмета у којима су оптужени малољетници.
Како родитељи мисле о криминалу?
Према судији Цалатаиуду, прва ствар коју је осећао родитељи Када им се каже да је дете починило злочин, то је невјерица. Тешко је повјеровати да је особа која је одгајана и одгајана учинила тако нешто, па радије мисле да је све погрешно. У овом тренутку, већина њих обично узима дијете, ослобађајући га од сваке одговорности.
Касније, током фазе суђење у којој је све теже избјећи чињеницу да је дијете починило злочин, осјећај порицања се претвара у срамоту. Родитељи воле да их земља прогута и много пате. Они не знају како да реагују и утоне у неку врсту бола који им је тешко да изађу из прве. Тешко је помислити да је дијете које су образовали сада то учинило.
Како реаговати када наше дијете почини злочин
Најбоље од првог сата није да се дијете третира као невино када 100% и прихватити да нису сви малолетници добри. Морамо да се позабавимо могућношћу да дете које је одгајано може да почини злочин. Тек тада, прихватање ове тачке може почети тражити рјешење које у првом реду треба објаснити дјетету да мора платити свој дуг друштву.
Родитељи морају да натерају дете да схвати да су веома љути и да вежбају ауторитет који им припада у оквиру породичног језгра. Што више докажете кривицу оптуженог, то мање морате упасти у уцјену коју радите и не дајте руци да се увијају. Само тако ће син разумјети грешку коју је направио и да има нешто да се врати у друштва.
Дамиан Монтеро