Постпорођајна депресија такође погађа мушкарце
Довођење живота у свијет је задовољавајуће искуство за мајке и очеве. Међутим, постоје ситуације у којима ова ситуација преплављује родитеље и завршава их тако да падну у стање туга. Најчешће је погођена мајка постпартална депресија.
Међутим, отац може бити и жртва таквих ситуација када његов син стигне на овај свет. Ово је означено са Нортхвестерн Феинберг Универзитет у Чикагукоји је детаљно описао како мушкарци могу бити погођени постпорођајном депресијом када се њихови партнери рађају.
Исти симптоми као код мајке
Ова група истраживача истиче да је медицински рад обично фокусиран на мајке након рођења, остављајући по страни стање оца. Ови професионалци увјеравају да има много прилика у којима човјек има исте симптоме као и жена постпартална депресија: туга, безнађе, разочарење због тога што не знате како да лечите ваше дете, стални страх од повреде бебе.
Међутим, у већини случајева мушкарци остају без надзора у овим ситуацијама и морају их проћи кроз њих усамљен. То је такође зато што мушкарци, за разлику од мајки, не почињу са овом постпарталном депресијом одмах након порођаја. Отац почиње са овим симптомима око трећег месеца живота бебе.
Након анализе података 10.623 младих родитељаИстраживачи су открили да је око 10% ових мушкараца имало симптоме који се могу сматрати типичним за постпорођајну депресију. Овај осећај се повећао у случајевима када су родитељи живјели одвојено од своје дјеце јер сматрају да не играју улогу која би их дотакла и занемарили своје потомство.
Терапије за родитеље
У овом тренутку истраживача Они тврде да медицински професионалци такође морају да запамте да су мушкарци вероватно жртве постпарталне депресије. Терапија усмерена на мушкарце може бити од велике помоћи за каснији развој деце. "Ми знамо много о мајкама и мајчиној депресији и ефектима које она има на дјецу, али сада почињемо да знамо о очинској депресији", објашњава Цраиг Гарфиелд, главни аутор овог рада.
За ове професионалце, најважније је осигурати да и родитељи буду узети у обзир унутар процеса рађања, а не као спољни агент. На овај начин ови проблеми ће бити боље уочени и биће могуће и мушкарцима и женама да их превазиђу, преузимајући своју улогу на добар начин и чинећи дјецу добрим развојем.
Дамиан Монтеро