Вежбање у детињству смањује ризик од кардиоваскуларних болести
Дјеца млађа од 9 година која имају а дневна физичка активностпосебно од 6 година, имају мањи ризик од патње кардиоваскуларне болести, према резултатима међународне студије коју је режирао шпански истраживач Давид Јименез-Павон Универзитет у Зарагози.
То је посебно показао рад објављен у часопису "БМЦ Медицине" фактори ризика за развој кардиоваскуларних болести између 2,5 и 5 пута више код дечака и до 7 пута код девојчица са нижим нивоима активности.
Циљ је био да се процени повезаност између физичке активности мерене објективно и кардиоваскуларних фактора ризика као што су систолни крвни притисак, укупни триглицериди, однос укупног холестерола / ХДЛ холестерола, отпорност на инсулин, телесна маса и аеробни капацитет.
За то су анализирали податке који се односе на 3.120 малољетника (1.016 од 2 до 6 година старости, и 2.104 од 6 до 9 година старости) што је опет део европског лонгитудиналног истраживања "ИДЕФИЦС" Гојазност и исхранаизмеђу 16.224 деце 2 и 9 година, и чији су први закључци представљени 2010. године у Зарагози.
Резултати досадашњег рада показују да је код деце млађе од 6 година, вероватноћа повећања скупа кардиоваскуларних фактора ризика код оних који су били на најнижем нивоу физичке активности, била 2,5 више него код активније дјеце. Та иста вјероватноћа за распон између 6 и 9 година кретала се између 2,5 и 5 пута више за децу анд уп 7 пута већи ризик за мање активне дјевојчице.
Имајући у виду ове податке, аутори студије инсистирају да би здравствени професионалци требали препоручити између 60 и 85 минута дневно умерене до снажне физичке активности, барем у ово време 20 минута снажне вежбе.
Подаци ове лонгитудиналне студије ће омогућити да се и даље добија више информација о навикама и здрављу дјеце уопште, као што је захваљујући студији "ИДЕФИЦС" то било могуће показати спавање мање од девет сати дневно повећава ризик од претилости и гојазности у детињству, то је стопа гојазност у детињству у јужној Европи, посебно у медитеранском луку, они превазилазе оне на сјеверу и то напуштање медитеранске прехране, заједно са већим сендентаризмом, произвели су већу преваленцију ове епидемије у Италији, Шпанији и на Кипру, испред земаља као што су Белгија и Шведска.
Такође је било могуће показати да мала шпанска деца воле укусну храну и да су, међу Европљанима, оне које се у већој мери опредељују за храну са више соли, шећера и масти.
